Sve što niste znali o tome šta se dešava sa pokojnikom u hinduizmu

Sa skoro milijardu sledbenika širom sveta, hinduizam je treća najveća religija na svetu. Ona uči da je Bog unutar svakog bića i objekta, a svrha života je da postanemo svesni ove božanske suštine. Hindu vera je nastala u Indiji, ali danas postoji mnogo denominacija širom sveta, svaka sa malo drugačijim običajima i verovanjima.

Ovo je naš vodič kada su u pitanju hinduističke sahrane i rituali nakon smrti koje oni prate.

Hindu verovanja o smrti

Hinduistička vera je usredsređena na reinkarnaciju; verovanje da kada neko umre, duša se ponovo rađa kao drugačiji oblik.

Oni veruju da iako fizičko telo umire, njihova duša ostaje i nastavlja da se „reciklira“ sve dok se ne utvrdi u svojoj pravoj prirodi. Ovo može potrajati mnogo života, a sa svakom smrću oni nastoje da se približe Brami, hinduističkom Bogu.

Pored toga, oni veruju da će sledeća inkarnacija njihove duše zavisiti od postupaka tokom njihovog prethodnog života, ovo je takođe poznato kao karma.

Zašto se hindusi kremiraju?

Nakon smrti, hindusi veruju da fizičko telo nema svrhe i da ga stoga ne treba čuvati. Oni biraju da kremiraju svoje voljene jer veruju da je to najbrži način da oslobode dušu i pomognu u reinkarnaciji.

Istorijski gledano, hinduističke kremacije bi se odvijale na reci Gang u Indiji, a porodica bi nosila kovčeg do mesta krematorijuma. Danas se Hindusi kremiraju lokalno, uz poštovanje tradicije i običaja.

Kakvi su hinduistički pogrebni obredi?

Tradicionalno, hinduistički pogrebni obredi imaju oblik pevanja ili mantri koje nadgleda službenik, obično hinduistički sveštenik ili najstariji sin ožalošćenih. Oni će okupiti porodicu i prijatelje i voditi ih u raznim hinduističkim ritualima smrti. Ovo uključuje:

-Pranje tela medom, mlekom i jogurtom

-Stavljanje eteričnih ulja na glavu pokojnika (kurkuma za žene, sandalovina za muškarce)

-Postavljanje dlanova u položaj molitve i vezanje velikih prstiju zajedno

-Oblačenje pokojnikovog tela u odeću (savremeno) ili umotavanje u beli čaršav (tradicionalno)

-Stavljanje venca od cveća i 'pinda' (kuglice od pirinča) oko tela pokojnika

-Stavljanje lampe ili sveće blizu glave ili prskanje vodom po telu

Koliko dugo nakon smrti traje hinduistička sahrana?

Prema hinduističkim ritualima smrti, telo treba da ostane u kući do kremacije - to je obično u roku od 24 sata od smrti.

Zbog kratkog vremenskog perioda hinduističke kremacije, balzamovanje se smatra nepotrebnim. Uobičajeno je da porodica i prijatelji posećuju dom ožalošćenog kako bi izrazili svoje saosećanje.

Šta se dešava na hinduističkoj sahrani?

Kovčeg se nosi u krematorijum, nogama napred, dok ožalošćeni čitaju molitve.

Otvoreni kovčeg prikazuje pokojnika, a očekuje se da prisutni koji su došli, vide telo. Ovo treba učiniti s poštovanjem i bez dodirivanja osobe koja je umrla.

Hinduistički sveštenik i stariji članovi porodice vode ceremoniju kremacije („mukhagni“).

Tradicionalno, mukhagni prisustvuju samo muškarci, međutim, moderne hinduističke sahrane dozvoljavaju ženama da prisustvuju.

Dan nakon hinduističke sahrane, pepeo se razbacuje po svetoj vodi ili mestu koje je važno za pokojnika.

Obično hinduističke pogrebne usluge ne traju duže od 30 minuta, međutim, to će varirati u zavisnosti od želja pokojnika i njihove porodice.

Šta se oblači na hinduističkoj sahrani?

Za razliku od drugih religija, crnina se smatra neprikladnom za hinduističke sahrane. Umesto toga, pogrebni bonton je da ožalošćeni (i muškarci i žene) treba da se oblače u belo.

Nije potrebno pokrivanje glave ni za jedan pol, a cipele sa otvorenim prstima su takođe prihvatljive. Žene treba da se oblače konzervativno, pokrivajući ruke i kolena.

Nije uobičajeno da se na sahranu donose pokloni ili cveće, već ih treba dati porodici pre ceremonije. Hrana takođe nije deo hinduističkog običaja.

Šta se dešava nakon hinduističke sahrane?

Tradicionalno, hinduistički period žalosti traje od 10 do 30 dana. Tokom ovog vremena, porodice mogu pokazati sliku svoje voljene osobe, ukrašenu vencem cveća, negde u svojoj kući. Posetioci su takođe dobrodošli tokom ovog perioda.

Na 13. dan žalosti, uobičajeno je da ožalošćena porodica održi ceremoniju („preta-karma“) gde izvode rituale kako bi pomogli da se duša pokojnika oslobodi za reinkarnaciju.

Pored toga, na prvu godišnjicu smrti, porodica je domaćin memorijalne manifestacije kojom se odaje počast životu njihove voljene osobe.

Izvor:  funeralpartners.co.uk

Foto: Piksabej