Zašto se i kako Lenjinovo balzamovano telo sa godinama i dalje redovno posebno tretira i „popravlja“

Ruski naučnici razvili su eksperimentalne metode, kada je u pitanju balzamovanje kako bi održali izgled, i fleksibilnost tela osnivača Sovjetskog Saveza, koje danas ima više od 150 godina.

Hiljadama godina ljudi su koristili metode balzamovanja kako bi sačuvali mrtva tela. Ali ništa se ne može porediti sa ruskim eksperimentom da se sačuva telo Vladimira Lenjina, komunističkog revolucionara i osnivača Sovjetskog Saveza.

Generacije ruskih naučnika provele su skoro vek u finom podešavanju tehnika očuvanja koje su zadržale izgled i fleksibilnost Lenjinovog tela. 

Ove godine ruski zvaničnici zatvorili su Lenjinov mauzolej na Crvenom trgu u Moskvi kako bi naučnici mogli da pripreme telo za javno izlaganje na vreme za 145. godišnjicu sovjetskog lidera.

Posao održavanja Lenjinovog tela pripada institutu poznatom u postsovjetsko vreme kao Centar za naučna istraživanja i nastavne metode biohemijskih tehnologija u Moskvi. Osnovna grupa od pet do šest anatoma, biohemičara i hirurga, poznata kao „grupa Mauzoleja“, ima primarnu odgovornost za održavanje Lenjinovih ostataka.

Oni takođe pomažu u održavanju očuvanih tela tri druga nacionalna lidera: vijetnamskog lidera Ho Ši Mina i severnokorejskog dvojca otac-sin Kim Il-sung i Kim Džong-il. Ruske metode se fokusiraju na opšte očuvanje tela. Misli se na verni fizički oblik – njegov izgled, oblik, težinu, boju, fleksibilnost i gipkost udova – ali ne i na njegovu originalna biološka materija.

U tom procesu su stvorili „kvazibiološku" nauku koja se razlikuje od drugih metoda balzamovanja.

„Moraju da povremeno zamenjuju delove kože i mesa plastikom i drugim materijalima, tako da je u pogledu izvorne biološke materije telo sve manje ono što je bilo“, kaže Aleksej Jurčak, profesor socijalne antropologije na Univerzitetu iz Kalifornije, Berkli.

„To ga čini dramatično drugačijim od svega u prošlosti, kao što je mumifikacija, gde je fokus bio na očuvanju originalne materije dok se oblik tela menja", dodaje on.

Jurčak je i autor knjige koja opisuje istoriju manipulacije Lenjinovim telom, istoriju nauke koja je nastala oko njega i političku ulogu koju su telo i nauka igrali u sovjetskoj i postsovjetskoj eri. Veliki deo njegovog materijala potiče iz originalnih intervjua sa ruskim istraživačima koji rade u „Lenjinovoj laboratoriji“ (Jurčakov nadimak za institut).

On je već objavio rad o ovom projektu u časopisu „Representations“, a prethodno je objavio i knjigu „Sve je bilo zauvek, dok ga više nije bilo: poslednja sovjetska generacija“.

Hladna zima od odlučnog značaja

Kada je Lenjin umro u januaru 1924, većina sovjetskih lidera se protivila ideji da se njegovo telo sačuva nakon privremenog perioda javnog izlaganja. Mnogi su zamišljali sahranu u zatvorenoj grobnici na moskovskom Crvenom trgu. Ali hladna zima održavala je Lenjinov javno izložen leš u dobrom stanju skoro dva meseca dok su ogromne mase čekale da odaju počast.

To je takođe dalo liderima vremena da preispitaju ideju o očuvanju tela na duži period. Da bi izbegli bilo kakvo povezivanje Lenjinovih ostataka sa verskim relikvijama, oni su objavili činjenicu da su sovjetska nauka i istraživači odgovorni za njihovo očuvanje i održavanje.

Lideri su se na kraju složili da isprobaju eksperimentalnu tehniku balzamovanja koju su razvili anatom Vladimir Vorobjev i biohemičar Boris Zbarski. Prvi eksperiment balzamovanja trajao je od kraja marta do kraja jula 1924. 

Takav napor je bio komplikovan činjenicom da je lekar koji je izvršio Lenjinovu autopsiju već presekao glavne arterije i druge krvne sudove tela. Netaknut cirkularni sistem mogao je biti od pomoći u isporuci tečnosti za balzamiranje po celom telu.

Istraživači „Lenjinove Laboratorije“ su na kraju razvili tehnike mikroinjektiranja koje su koristile pojedinačne igle za isporuku tečnosti za balzamovanje u određene delove tela, prvenstveno mesta na kojima su već postojali posekotine ili ožiljci od prošlih tretmana.Takođe su napravili dvoslojno gumeno odelo kako bi tanak sloj tečnosti za balzamovanje prekrivao Lenjinovo telo tokom javnog izlaganja. 

Telo se ponovo balzamuje jednom svake druge godine; to je proces koji uključuje potapanje tela u odvojene kade sa rastvorom glicerola, formaldehida, kalijum acetata, alkohola, vodonik peroksida, rastvora sirćetne kiseline i sirćetnog natrijuma. Svaka sesija traje oko mesec i po dana.

Mukotrpno održavanje Lenjinovog tela

Mukotrpno je i komplikovano održavanje tela koje prevazilazi uobičajene metode balzamovanja, a koje se koriste za očuvanje tela za sahrane i medicinsko obrazovanje. „Većina materijala za balzamovanje koristi mešavinu formaldehida i alkohola ili vode, koja se zove formalin“, kaže Sju Blek, direktorka Centra za anatomiju i identifikaciju ljudi na Univerzitetu Dandi u Škotskoj. „Ovo ima dobre osobine očuvanja i ima dobra antifungalna svojstva. Ovako balzamirana tela imaju rok trajanja desetine godina“, dodala je.

I konvencionalni materijali i načini za balzamovanje suočavaju se sa nekoliko zajedničkih izazova, objašnjava Blekova. Tela se takođe moraju čuvati od isušivanja kako se ne bi mumificirala. Česta upotreba formalina takođe može da pretvori ljudsko tkivo u boju „konzervirane ribe od tunjevine“, zbog čega anatomi i drugi stručnjaci koriste boje u svojim tečnostima za balzamovanje kako bi nedavno preminuli izgledao „zdravo ružičasto“. Oni takođe koriste kozmetiku, kako bi telo pokojnika izgledalo što bolje pre sahrane, ako je to opcija.

Ali, tela sačuvana u formalinu postaju obezbojena, kruta i krhka tokom dužeg perioda. Moderna alternativa pod nazivom Thiel soft-fik metoda kombinuje različite mešavine tečnosti—uključujući nitratne soli—da bi se održala prirodna boja, osećaj i fleksibilnost tkiva. Takav metod je koristan za medicinsko obrazovanje i obuku.

„Plastinacija“, tehnika koju populariziraju izložbe Bodi Vorlds širom sveta, zamenjuje svu tečnost u telima polimerom kako bi se tela transformisala u čvrste, statične skulpture zamrznute u vremenu.

Nove modernizovane tehnike

Iako navedeni savremeni pristupi nisu bili dostupni „Lenjinovoj laboratoriji“, tehnika kao što je plastinacija ni u kom slučaju ne bi bila prihvatljiva, jer stvara neprirodnu krutost u očuvanim telima. Da bi se održalo tačni stanje Lenjinovog tela, osoblje mora redovno održavati leš, a ponekad čak i zameniti delove obraćajući pažnju na svaki detalj.

Veštačke trepavice zauzele su mesto originalnih Lenjinovih trepavica, koje su oštećene tokom početnih postupaka balzamiranja. Laboratorija je morala da se bavi buđom i borama na određenim delovima Lenjinovog tela, posebno u prvim godinama posle njegove smrti.

Istraživači su razvili specijalne zakrpe od veštačke kože,  kada je komad kože na Lenjinovom stopalu nestao 1945. godine. Rekonstruisali  su i Lenjinov nos, lice i druge delove tela kako bi im vratili prvobitni izgled. Materijal koji se može koristiti za ovo oblikovanje kreće se od  od parafina, glicerina pa do  karotena i u stvari, zamenio je veći deo kožne masti kako bi održao originalni „pejzaž“ Lenjinove kože.

Laboratorija koja zapošljava 200 ljudi

Na vrhuncu aktivnosti od 1950-ih do 1980-ih, laboratorija je zapošljavala do 200 ljudi koji su istraživali teme u rasponu od starenja ćelija kože do metoda transplantacije kože. Institut je privremeno izgubio državno finansiranje 1990-ih nakon pada Sovjetskog Saveza, ali je opstao od privatnih donacija.

Autor knjige o kojoj smo govorili u tekstu, Lurčak, tokom istraživanja za svoje delo, knjige, otkrio je da su napori „Lenjinove laboratorije“ čak doveli do spinoff medicinskih aplikacija.

Jedna tehnika je uticala na ruski razvoj specijalne opreme koja se koristi za održavanje protoka krvi kroz bubrege donora tokom transplantacije. U drugom slučaju, veteran laboratorijskog istraživača Jurij Lopuhin i nekoliko njegovih kolega razvili su „neinvazivni test sa tri kapi“ za merenje holesterola u tkivu kože kasnih 1980-ih. 

Ruski pronalazak je na kraju dobio patent 2002. godine i komercijalizovala ga je kanadska kompanija „PreVu“ kao „prvi i jedini neinvazivni test holesterola na koži“ za kućnu negu pacijenata. I to je svojevrsno Lenjinovo nasleđe.

Foto: Piksabej, 

Russia, Lenin's Mausoleum or more specifically image, Fair use, https://en.wikipedia.org/w/index.php?curid=48098730, 

Foto: By Staron - Own work, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=63418895