Ljudsko kompostiranje kao nova alternativa klasičnoj sahrani

Naši rituali brige o pokojniku posle smrti menjaju se sa vremenom. Tradicionalni načini, kada je u pitanju sahrana, polako su u opadanju, a kremacija je sve traženija.

Stopa kremacije eksponencijalno raste naročito u SAD, gde se očekuje se da će dostići skoro 80% do 2035. godine. 

Ipak, i u drugim društvima, pa tako i širom Evrope,  traže se ekološki prihvatljivije alternativne metode „vraćanja tela nazad prirodi“.

Šta je ljudsko kompostiranje?

Ljudsko kompostiranje je ubrzana metoda razlaganja ljudskog tela. Naučno se naziva prirodna organska redukcija (NOR). 

Telo se stavlja u čelični kontejner zajedno sa drvenom ivercom, lucerkom i slamom. Kiseonik i toplota su osnovni agensi koji utiču na brži proces razlaganja.

Kako izgleda kompostiranje ljudskog tela posle smrti?

Telo preminulog se najpre pažljivo stavlja u čelični sanduk, pa se nakon toga dodaju se iver, slama i lucerka. Kiseonik se dodaje da bi se ubrzao proces raspadanja, a on, povećava rast mikroba koji obavljaju svoju prirodnu ulogu razlaganja organske materije.

Unutrašnja temperatura u sanduku se tako održava na oko 55 do 70 stepeni Celzijusa, jer je ovo optimalni temperaturni opseg za bezbedno i efikasno kompostiranje i maksimalan rad mikroorganizama koji se hrane organskom materijom tela.

Sadržaj sanduka se redovno „meša“ tokom procesa kako bi se razbili preostali fragmenti kostiju. Kada je telo potpuno kompostirano,  svi neorganski medicinski implantati se uklanjaju iz „zemljišta“ koje se na kraju dobije.

Šta se dešava sa kostima kada se telo kompostira?

„Mešanje“ koje sprovodi osoblje tokom 30-dnevnog procesa kompostiranja ima za cilj da pomogne da se omekšale kosti razbiju na manje fragmente kostiju.

U kojim državama je ljudsko kompostiranje legalno?

Ljudsko kompostiranje je legalizovano u 6 država SAD od januara 2023.

Ljudsko kompostiranje je prvi put legalizovano u Vašingtonu 2019. godine.

Ovde je vredno napomenuti da postoji upozorenje u zakonu gde se „zabranjuje bilo kakvom preduzeću za kompostiranje ljudi da: prodaje zemlju koja sadrži ljudske ostatke; mešanje zemlje ili ljudskih ostataka više ljudi bez njihovog pristanka; i korišćenje zemlje za uzgoj hrane.”

Porodica može da dobije ostatke zemlje radi njihovog  sahranjivanja ili rasipanja.

Koliko košta ljudsko kompostiranje?

Cena za ljudsko kompostiranje u SAD  je trenutno između 4.000 i 5.500 dolara.

Zemljište koje nastane kompostiranjem je veoma bogato hranljivim materijama i činiće odlično đubrivo, pa članovi porodice pokojnika mogu da ostatke koji im budu predati, doniraju onima koji žele da ih polože u zemljište.

Koliko je ljudsko kompostiranje „zeleno“ ili ekološki prihvatljivo?

Kompostiranje kao proces koristi tek  osminu energije koja se potroši za kremaciju, što ga čini štedljivijim i ekološki prihvatljivijim. Što se tiče emisija štetnih gasova, ovaj proces će u atmosferu izbeći izbacivanje jedne metričku tonu CO2.

Poređenja radi, jedno kremiranje proizvodi onoliko CO2 koliko i sagorevanje 800.000 barela nafte - što je ekvivalentno zagađenju vazduha koje nastane tokom leta avionom od Londona do Rima.

Kako pogrebna industrija i verske grupe prihvataju ljudsko kompostiranje?

Ekoška društva i pojedinci kojima je stalo do zaštite životne sredine uglavnom su prihvatile ovu inovaciju u ekološkoj brizi posle smrti.

Međutim, bilo je manje entuzijastičnog odgovora određenih frakcija koje čitavu ideju doživljavaju kao prilično jezivu i „groznu“. Katolička crkva je osudila ljudsko kompostiranje kao „nepoštovanje“, slična reakcija prvobitno je bila i posle uvođenja kremacije.

Ljudsko kompostiranje naspram „prirodnog“ sahranjivanja

Određeni broj takozvanih zelenih groblja se pojavljuje širom SAD-a, pa čak i tradicionalnih groblja koja dodaju određeni „zeleni“ deo kako bi se zadovoljila ova potražnja.

Svakako će ova nova praksa biti zanimljiva za posmatranje njenog razvoja, prihvatanje u različitim zajednicama širom sveta, a takođe i po pitanju cena i razvoja kompanija koje se tom praksom bave.

Izvor: www.us-funerals.com

Foto: Piksabej